Какмуж

Село Какмуж се простире са лијеве стране ријеке Спрече, у подножју планине Озрен. На југозападу од насеља је узвишење Волујак (489 m), а кроз село протиче и мањи ријечни ток, Каменичка ријека, притока ријеке Спрече. Надморска висина села је од 150 до 489 метара.

Село Какмуж је мјесна заједница у општини Петрово (Република Српска), која обухвата сјевероисточни дио планине Озрен. Граничи се са три села у општини: Петрово, Сочковац, Калуђерица. Преко ријеке Спрече је Грачаница која припада Федерацији БиХ.

Површина сеоског атара је 28,4 km². Као и остала озренска села састоји се из доњег, равнијег дијела у долини Спрече и горњег у брдима. Само насеље је спонтаног типа и сконцентрисано је на прелазу равничарског у брдско-планинско подручје. Сачињавају га следећи засеоци: Пјескуље, Алуге, Поточани, Стублић, Баре, Волујак, Петковићи, Средина, Ивановићи, Камењача, Мекиљица, Међаш, Лугови и Слатина.

Клима је умјерено-континентална, са топлим љетима и хладним зимама. Максимум падавина је у прољеће и почетком љета, а минимум почетком јесени. У току зиме изразит је сњежни покривач. У погледу геолошког састава на територији атара постоје мања налазишта руда азбеста, бакра и угља.

Кроз територију атара протиче Каменичка ријека и неколико мањих токова, потока и поточића.

У Какмужу се налазе бањски комплекс „Терме — Озрен“, који је и прије посљедњег рата био познат по термо-минералној води погодној за лијечење низа обољења.

У близини бање се налази фабрика угљен-диоксида, гдје се из термо-минералне воде производи технички гас CO₂. Цијело подручје планине Озрен је познато по љековитим изворима и чистом ваздуху.

ИСТОРИЈА

Име села потиче од Какмужа Одрамчића, који се помиње у повељи српског бана Босне Матије Нинослава 1269. године. Истоимено село постоји и у источној Херцеговини. Какмуж се од 1971. до 1992. године налазио у саставу општине Грачаница.

Село броји 780 домаћинстава, а домаћинске славе су: Ивањдан, Јовањдан, Свети Василије, Игњатдан, Лазарица, Срђевдан, Аранђеловдан, Никољдан, Симеундан, Свети Стефан, Ђурђевдан, Петровдан, Мала Госпојина, Михољдан и Марковдан. Око 98% становништва је православне вјере, тако да постоји Какмушка црквена општина у оквиру Српске православне цркве.