Какмуж
Село Какмуж се простире са лијеве стране ријеке Спрече, у подножју планине Озрен. На југозападу од насеља је узвишење Волујак (489 m), а кроз село протиче и мањи ријечни ток, Каменичка ријека, притока ријеке Спрече. Надморска висина села је од 150 до 489 метара.
Село Какмуж је мјесна заједница у општини Петрово (Република Српска), која обухвата сјевероисточни дио планине Озрен. Граничи се са три села у општини: Петрово, Сочковац, Калуђерица. Преко ријеке Спрече је Грачаница која припада Федерацији БиХ.
Површина сеоског атара је 28,4 km2. Као и остала озренска села састоји се из доњег, равнијег дијела у долини Спрече и горњег у брдима. Само насеље је спонтаног типа и сконцентрисано је на прелазу равничарског у брдско-планинско подручје. Сачињавају га следећи засеоци: Пјескуље, Алуге, Поточани, Стублић, Баре, Волујак, Петковићи, Средина, Ивановићи, Камењача, Мекиљица, Међаш, Лугови и Слатина.
Клима је умјерено-континентална, са топлим љетима и хладним зимама. Максимум падавина је у прољеће и почетком љета, а минимум почетком јесени. У току зиме изразит је сњежни покривач. У погледу геолошког састава на територији атара постоје мања налазишта руда азбеста, бакра и угља.
Кроз територију атара протиче Каменичка ријека и неколико мањих токова, потока и поточића. У Какмужу се налазе остаци бање „Терме — Озрен“, која је прије посљедњег рата била позната по термо-минералној води погодној за лијечење низа обољења. У рату је бања тешко оштећена и сада је ван функције. У близини бање се налази фабрика угљен-диоксида, гдје се из термо-минералне воде производи технички гас CO2. Цијело подручје планине Озрен је познато по љековитим изворима и чистом ваздуху.
ИСТОРИЈА
Име села потиче од Какмужа Одрамчића, који се помиње у повељи српског бана Босне Матије Нинослава 1269. године. Истоимено село постоји и у источној Херцеговини. Какмуж се од 1971. до 1992. године налазио у саставу општине Грачаница.
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 1.695 | |
| 1971. | 2.020 | |
| 1981. | 2.218 | |
| 1991. | 2.385 | |
| 2013. | 1.837 |
Село броји 780 домаћинстава, а домаћинске славе су: Ивањдан, Јовањдан, Свети Василије, Игњатдан, Лазарица, Срђевдан, Аранђеловдан, Никољдан, Симеундан, Свети Стефан, Ђурђевдан, Петровдан, Мала Госпојина, Михољдан и Марковдан. Око 98% становништва је православне вјере, тако да постоји Какмушка црквена општина у оквиру Српске православне цркве.
Село има цркву. Црква „Свете Тројице“ у Какмужу спада међу новије православне храмове на Озрену. Изградња је почела 1986. године, да би само три године касније било завршено подизање зидова и крова. Освећење храма и прво богослужење обавио је владика Зворничко-тузлански Василије. Црква је највећим дијелом грађена добровољним прилозима становништва. Црквена слава је на дан Свете Тројице.